, 'opacity': false, 'speedIn': , 'speedOut': , 'changeSpeed': , 'overlayShow': false, 'overlayOpacity': "", 'overlayColor': "", 'titleShow': false, 'titlePosition': '', 'enableEscapeButton': false, 'showCloseButton': false, 'showNavArrows': false, 'hideOnOverlayClick': false, 'hideOnContentClick': false, 'width': , 'height': , 'transitionIn': "", 'transitionOut': "", 'centerOnScroll': false }); })

Thursday, June 22, 2017

Propisi


Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta iz 1989. godine

Svaki oblik nasilja nad decom smatra se ugrožavanjem jednog od osnovnih prava deteta – pravo na život, opstanak i razvoj.

Odredbe Konvencije odnose se na zaštitu deteta od:

• fizičkog i mentalnog nasilja, zloupotrebe i zanemarivanja (član 19);

• svih oblika seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (član 34);

• otmice i trgovine decom (član 35);

• svih drugih oblika iskorišćavanja ( eksploatacije) štetnih po bilo koji vid detetove dobrobiti

( član 36);

• nehumanih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja (član 37).

Takođe, odredbom člana 39. Konvencije određena je obaveza države da obezbedi mere podrške za fizički i psihički oporavak deteta – žrtve nasilja i njegovu socijalnu reintegraciju.

Republika Srbija je kao potpisnica Konvencije prihvatila da prava deteta nisu nešto što država ili porodica daju detetu, već nešto što deci pripada samim rođenjem i ova prava niko ne može da im oduzme. Detetom se u smislu ove Konvencije smatra osoba starosti do 18 godina.

U periodu nakon 2000. godine uspostavljeni su brojni novi ili ojačani postojeći institucionalni mehanizmi za zaštitu dece od nasilja na nacionalnom nivou. 2006. godine donet je Ustav koji izričito govori o pravima deteta, prvi put u ustavnopravnoj istoriji Republike Srbije i usvojeni su brojni zakoni kojima se, izmedju ostalog, zabranjuju različiti oblici nasilja nad decom:

  • Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjuje fizičko nasilje i vređanje ličnosti dece, odnosno garantuje pravo deteta (učenika) na zaštitu od diskriminacije i nasilja (2003);
  • Porodičnim zakonom ustanovljena je obaveza države da preduzme sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja, te od svake vrste eksploatacije, kao i obaveza svih dečjih zdravstvenih i obrazovnih ustanova, ustanova socijalne zaštite, pravosudnih i drugih sudskih organa, udruženja i građana da obaveste javnog tužioca ili organ starateljstva o potrebi i razlozima za zaštitu prava deteta. Porodični zakon zabranjuje nasilje u porodici, ustanovljava pravo na zaštitu od nasilja u porodici, definiše nasilje u porodici, utvrđuje krug lica koja imaju pravo na zaštitu od nasilja u porodici, predviđa mere zaštite i uređuje poseban sudski postupak za porodično-pravnu zaštitu od nasilja.
  • Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, radi posebne zaštite ličnosti maloletnih lica kao oštećenih, odnosno oštećenih koji se saslušavaju kao svedoci u krivičnom postupku, izričito predviđa uvođenje posebne specijalizacije svih aktera krivičnog postupka (sudija koji predsedava većem, javni tužilac, istražni sudija, policijski službenik i punomoćnik oštećenog) u slučaju kada se sudi punoletnim učiniocima 27 taksativno nabrojanih krivičnih dela, odnosno u svim onim slučajevima kada to proceni specijalizovani javni tužilac. Takođe, zakon sadrži nova dokazna pravila koja su doživela značajne procesne modifikacije i to, pre svega, u svetlu zaštite maloletnog oštećenog lica (usvojen 2005, u primeni od 1. januara 2006).
  • Krivični zakonik prvi put definiše sam pojam maloletnog lica kao: „lice koje nije navršilo osamnaest godina” i propisuje široku lepezu krivičnih dela koja mogu biti učinjena „na štetu dece i maloletnika”, a u cilju njihove krivičnopravne zaštite (usvojen 2005. godine, u primeni od 1. januara 2006);
  • Zakoni o krivičnom postupku jasno propisuje pravila vezana za prijavljivanje sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, odnosno sadrži nova proceduralna pravila u smislu zaštite oštećenog (usvojen 2006, u primeni od 1. januara 2009);
  • Zakonom o zdravstvenoj zaštiti garantovano je pravo svakog pacijenta da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti. Na taj način, prvi put, dete-pacijent ima garantovano pravo na fizički i psihički integritet i na bezbednost svoje ličnosti, kao i na uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja (2005);

Radi ostvarenje prava deteta predviđenih Konvencijom, ali i ciljeva predviđenih Nacionalnim planom akcije za decu koji je usvojen 2004. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja 2005. godine, koji, u cilju ostvarivanja efikasne međusektorske saradnje predviđa da ministarstva prosvete i sporta, zdravlja, pravde, unutrašljih poslova, rada, zapošljavanja i socijalne politike:

  • posebnim protokolima detaljnije razrade interne postupke unutar svakog pojedinog sistema, u skladu sa osnovnim principima i ciljevima Opšteg protokola;
  • u okviru svoje nadležnosti, preporuče ustanovama i drugim organizacijama da detaljnije

razrade sopstveno postupanje radi bolje zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja;

  • podstiču sistematsko obučavanje za primenu protokola zaposlenih u oblasti prosvete, zdravstva, socijalne zaštite, unutrašnjih poslova i pravosuđa;
  • podstiču sklapanje sporazuma o saradnji na lokalnom nivou između ustanova i drugih organizacija čija je saradnja neophodna za efikasno ostvarivanje i sprovođenje zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Zaključno sa 2009. godinom sva nadležna ministarstva usvojila su svoje posebne protokole.

Vlada Republike Srbije u decembru 2008. godine usvojila je Nacionalnu strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja kojom je obuhvaćen period od 2009. do 2015 godine uz obavezu izrade i usvajanja Akcionog plana za njenu primenu od strane Vlade Republike Srbije (izrada Akcionog plana je u toku). Jedan od 8 specifičnih ciljeva čije ostvarivanje Strategija treba da obezbedi je i razvijanje delotvornih multisektorskih i multidsciplinarnih mreža za sprečavanje i zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja i iskorišćavanja.