, 'opacity': false, 'speedIn': , 'speedOut': , 'changeSpeed': , 'overlayShow': false, 'overlayOpacity': "", 'overlayColor': "", 'titleShow': false, 'titlePosition': '', 'enableEscapeButton': false, 'showCloseButton': false, 'showNavArrows': false, 'hideOnOverlayClick': false, 'hideOnContentClick': false, 'width': , 'height': , 'transitionIn': "", 'transitionOut': "", 'centerOnScroll': false }); })

Tuesday, September 26, 2017

Tata, imaš tešku ruku

September 4, 2010 by  
Hronika

Centri za socijalni rad ukazuju da iz godine u godinu raste broj zlostavljane dece. Stručnjaci: danas je teže biti roditelj, tranzicija i kriza

GOTOVO da nema dana da se u „crnim hronikama“ ne pojavi makar jedan naslov o patnji dece – od kog se stegne srce. Slučajevi zlostavljanja, pa i ubistava, kao i zanemarivanja najmlađih, ili „samo“ nemara prema mališanima, koji se i ne otkriju, najcrnja su svakodnevica. Prema podacima centara za socijalni rad u Srbiji, tokom prošle godine 3.321 dete bilo je žrtva nasilja. U istom periodu, Beogradskom savetovalištu protiv nasilja u porodici javilo se 4.888 dece i žena.

Kakvi smo mi to roditelji postali? Stručnjaci smatraju da je zlostavljanja bilo uvek, ali da se tek danas o dečjim pravima i nesrećama glasno govori. Sa druge strane, ekonomska kriza, tranzicija, egzistencijalni problemi ostavili su traga i na porodicu.

BORBA ZA OPSTANAK
Po pravilu, deca iz porodica gde majka trpi nasilje i sama su zanemarivana – kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.- Majke nemaju nikakav autoritet, deca ih jako ružno tretiraju, a one se i ne trude da poboljšaju taj odnos. Često donose odluke misleći na sebe, želeći da zaštite sebe, što je uostalom neki biološki poriv svakog čoveka – borba za preživljavanje. Te majke uopšte ne čuju svoju decu. Ne misle o svojoj deci. Brinu samo kako da reše svoj problem. Zato su neophodne škole roditeljstva, savetovališta za majke i pre nego što rode dete.

Prema rečima Suzane Paunović, pomoćnika ministra za rad i socijalnu politiku, iz Sektora za dečiju i socijalnu zaštitu, centri za socijalni rad poslednjih pet godina beleže porast broja zlostavljane dece i omladine.

- Razlog je međutim, što se tek od 2005. godine stupanjem na snagu Porodičnog zakona može konstatovati značajan pomak u osetljivosti zajednice na ove probleme – kaže Paunovićeva. – Zato, teško da može da se priča kroz prizmu današnji i nekadašnji roditelj. O tim stvarima se tek sada zapravo govori. Neki pojmovi, među kojima i zanemarivanje ranije nisu prepoznavani, a granice o tome šta je prihvatljivo su se pomerile.

Psiholozi i sociolozi tvrde da je pre nekoliko decenija bilo lakše biti roditelj, a da su današnji izazovi roditeljstva postali mnogo veći.

- U zadnje vreme se brzo živi, današnjica je mnogo teža i za roditelje i za decu – kaže Radmila Vulić Bojović, psiholog i porodični terapeut Beogradskog centra za socijalni rad. – Dobrim roditeljem se nekada smatrao onaj kome je dete sito, oprano i ide u školu. Danas je sve složenije i kriterijumi više nisu isti. Majka nije samo domaćica i kao takva poštovana, već uz to i žena od karijere, i neko ko ima sijaset ličnih interesovanja. Ima mnogo više funkcija, zahtevi prema njoj su porasli, a uz to dete danas i ne mora da izađe na ulicu da bi bilo izloženo riziku. Opasnost će preko reklama, televizije i interneta sama doći po njega.

PORATNE TRAUME BROJNE su porodice u Srbiji koje jedva sastavljaju kraj sa krajem, koje su preživele ratove, izbeglištvo. Takve okolnosti uzrokuju razne patologije, i decu kojoj nedostaje pažnja ili koja rastu uz traume i nemir.
- Oko 400.000 Srba ima neki traumatski stres kao posledicu rata – učestvovanje, izbeglištvo, iseljeništvo – kaže Prvoslav Plavšić, predsednik Društva psihologa. – Krizne porodične situacije opet za posledicu imaju nesrećnu i zanemarivanu decu.

Prvoslav Plavšić, predsednik Društva psihologa Srbije kaže, da svaki događaj zlostavljanja dece ne sme da se uopštava, i bez obzira na učestalost – svaki razmatra za sebe.

- Najvažnije je pratiti razvoj zlostavljanog deteta, koje je trpelo agresiju, jer takva deca i sama postaju mučitelji – kaže Plavšić. – Osim toga, postoji kod nas veliki pravni problem – nemamo pravo da intervenišemo dok se nešto ne desi. Većina aktera crnih hronika upravo su povratnici, koji su već silovali, ubijali. Na njih prosto mora da se obraća pažnja, a policija i nadležne ustanove da intervenišu pre nego što se nešto desi.

„Ja sam te rodio, ja ću da ti sudim“, oduvek se govorilo u Srbiji. I uprkos sve većem otvaranju prema svetu, ratifikovanju Deklaracija o pravima deteta, međunarodnih pravilnika o braku i porodici, komšije, prijatelji, okolina, retko će reagovati i ako znaju da se nešto loše dešava deci u njihovom okruženju. Nekako je najlakše da se zažmuri.

Bojana Caranović, 24. jul 2010., www.novosti.rs

Dodajte svoj komentar

Recite nam šta mislite...
i ako želite svoju sliku uz komentar, preuzmite gravatar!