, 'opacity': false, 'speedIn': , 'speedOut': , 'changeSpeed': , 'overlayShow': false, 'overlayOpacity': "", 'overlayColor': "", 'titleShow': false, 'titlePosition': '', 'enableEscapeButton': false, 'showCloseButton': false, 'showNavArrows': false, 'hideOnOverlayClick': false, 'hideOnContentClick': false, 'width': , 'height': , 'transitionIn': "", 'transitionOut': "", 'centerOnScroll': false }); })

Tuesday, September 26, 2017

Otupeli smo, decu nema ko da zaštiti

July 26, 2010 by  
Reagovanja

Samo u poslednja tri meseca deca u Srbiji su bila žrtve desetak zverskih zločina. U gotovo svim slučajevima zločinci su bili duševno poremećene osobe, osobe u čijem su okruženju deca boravila, a iako je prilika bilo, reakcije institucija i okoline koje bi sačuvale živote su izostale. Po rečima naših sagovornika, iako je to samo jedan aspekt u borbi protiv nasilja nad najmlađima, izuzetno je važan.

– Svi zločinci su gotovo po pravilu duševno poremećene osobe, drugačije se tako brutalno nasilje nad bespomoćnim bićima ne može ni objasniti. Istraživanja pokazuju da 20 odsto roditelja ne voli svoju decu. Ta deca su izložena incestu, psihičkom i fizičkom zlostavljanju… Teško je i pomisliti da u ovim slučajevima baš niko ne zna šta je posredi i niko ne pomišlja na tragičan ishod. Mi, međutim, nemamo kulturu borbe, zbog toga smo skloni da gledamo takozvana svoja posla. S druge strane, veliki problem su i nerazvijene institucije koje bi mogle da reaguju preventivno. Socijalne ustanove koje bi se prevencijom bavile gotovo da ne postoje – kaže za naš list Dobrivoje Radovanović, kriminolog.

Da se na prvi znak nasilja nad decom mora reagovati odmah, tim pre što su zločinci obično osobe iz najbližeg okruženja dece, i da to treba da bude praksa, smatra i socijalni psiholog Dragan Popadić, koji ističe i da je utisak da su zločini nad mališanima monstruozniji nego ranije.

– Iako istraživanje koje se tiče rasta nasilja ne postoji, izvesno je da stepen nasilja sve samo ne mali. Ono što posebno zabrinjava je što su, sudeći po informacijama koje dolaze do nas, zločini izuzetno teški. Možda je najvažnije rešenje da svako od nas, čim primeti nešto što bi se moglo završiti tragično, postupi po savesti i zakonu – navodi Popadić.

Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić ističe da su zakonska rešenja u ovoj oblasti dobra. Kazne su u septembru 2009. godine čak pooštrene, međutim, kako kaže, postoji prostor i za druge mere kojima bi se broj zločina mogao smanjiti.

– Važno je pomenuti da kazna sledi tek kada se krivično delo izvrši. Zakon je dobar, međutim, svedoci smo da su zločinci osobe s predistorijom nasilja, o tome često svedoče i komentari komšija koje tvrde da su osumnjičeni bili na psihijatrijskom lečenju, ležali u zatvoru… Institucije u kojima takvi ljudi borave moraju da prepoznaju opasnost. Primera radi, trebalo bi uvesti postpenalni nadzor. On može biti elektronski, odnosno narukvica koja se nosi, a možda bi bilo još efektnije uvesti meru po kojoj će se lica već osuđena za neko krivično delo javljati u određeno vreme stručnjacima i službenim licima kako bi se smanjila mogućnost da se slični ili daleko veći zločini dogode – objašnjava Škulić.

Pročitajte ceo tekst

izvor: Blic

Dodajte svoj komentar

Recite nam šta mislite...
i ako želite svoju sliku uz komentar, preuzmite gravatar!